ҚИЛИШ
Абдуллаева Х.С1 ., Арипов А.Н2 ., Солиев Н.Н3
1Наманган давлат университети Физиология кафедраси магистранти
2Наманган давлат университети Физиология кафедраси профессори б.ф.н
3Наманган давлат университети Физиология кафедраси таянч докторанти
Аннотация: Гипоксия ривожланиши шароитида организмнинг чидамлилигини ошириш биотиббиёт соҳасининг олдида турган долзарб масалалардан бири ҳисобланади. Хозирги кунда касалликларнинг даволаш ва профилактика чора-тадбирларини ишлаб чиқишда самарали таъсирга эга бўлган фармакологик бирикмаларнинг янги авлодини яратиш мухим. Махаллий ўсимликлардан ажратиб олинган полифенол бирикма гетасаннинг антигипоксик фаолликларини аниқлаш, уларни фармакология сохосига татбиқ қилиш митохондрия мембранаси холатига таъсирини ўрганиш оркали дориворлик хоссалари бахоланади.
Калит сўзлар: гемик гипоксия, митохондрия, антигипоксант, гетасан
ИЗУЧЕНИЕ АНТИГИПОКСИЧЕСКОЙ АКТИВНОСТИ
ПОЛИФЕНОЛА ГЕТАСАННА МОДЕЛИ ГЕМИКЧЕСКОЙ ГИПОКСИИ
Абдуллаева Х.С1 ., Арипов А.Н2 ., Солиев Н.Н3
1Магистрант Наманганского государственного университета
2Профессор кафедры физиологии Наманганского государственного университета, к.б.н.
3базовый докторант Наманганского государственного университет
Аннотация: Повышение резистентности организма в условиях развития гипоксии является одной из актуальных проблем, стоящих перед областью биомедицины. На сегодняшний день актуально создание фармакологических соединений нового поколения, оказывающих эффективное действие при разработке методов лечения и профилактики заболеваний. Оцениваются определение антигипоксической активности полифенольного соединения гетасана, выделенного из местных растений, его применение в области фармакологии и изучение его влияния на состояние митохондриальной мембраны.
Ключевые слова: гипоксия, митохондрии, антигипоксант, гетасан
STUDYING THE ANTIHYPOXIC ACTIVITY OF RUTAN
POLYPHENOL ON THE MODEL OF NORMOBARIC HYPOXIA
Abdullayeva H.S1., Aripov A.N2., Soliyev N.N3
1Master`s student of Namangan State university
2Professor of the Department of Physiology,
Namangan State University.
3Doctoral student of Namangan State University
Annotation: Increasing the body's resistance under conditions of hypoxia is one of the urgent problems facing the field of biomedicine. Today, it is important to create a new generation of pharmacological compounds that have an effective effect in the development of methods for the treatment and prevention of diseases. The determination of the antihypoxic activity of the polyphenolic compound гетасан isolated from local plants, its application in the field of pharmacology, and the study of its effect on the state of the mitochondrial membrane are evaluated.
Key words: normabaric hypoxia, mitochondria, antihypoxant, гетасан
КИРИШ
Клиник тадқиқотлар турли тизим (юрак ишемик касалликлар, қон айланиш тизими, иммун тизим, нафас олиш тизими, миянинг нейродегенератив касалликлари) ривожланиш патогенези ҳужайраларда энергетик метаболизмнинг бузилиши, митохондриялар дисфункциясининг ривожланиши, кислород фаол шаклининг генерацияси, эркин радикаллар фаоллашуви билан боғлиқ эканлигини кўрсатди. Бу касалликлар ривожланишига сабаб бўлувчи асосий омиллардан бири гипоксия бўлиб, у организмда ва тўқималарда кислород етишмаслиги ҳисобига содир бўлади.
Сўнги йилларда аҳолини сифатли, таъсир этиш эффекти юқори, турли тизимлар учун безарар, нархи қиммат бўлган дори-дармонларни ўрнини боса оладиган табиий препаратлар билан таъминлаш ҳозирги куннинг муҳим долзарб масалаларидан бири ҳисобланади. Бу борада ўсимликлардан ажратиб олинаётган турли биофаол моддалар тиббиёт ва фармакологияда ўз ўрнига эга.
АДАБИЁТЛАР ТАҲЛИЛИ
Гипоксия - бу организмдаги O2 тақчиллиги, ёки организмнинг молекуляр O2 етказиб бериш даражасининг пасайиши, ёки ҳужайра ичидаги редок реакциялар жараёнидаги газдан фойдаланиш жараёнларидаги юзага келаётган муаммолар билан бўлган ҳолат ҳисобланади [1]. Ушбу жараёнларларнинг ҳар қайсиси организмда O2 тақчиллигини юзага келтиради ва организмда O2 га нисбатан очлик жараёни келтириб чиқаради [2; 3].
Гипоксия ривожланиши шароитида организмнинг чидамлилигини ошириш биотиббиёт соҳасининг олдида турган долзарб масалалардан бири ҳисобланади. Ушбу масаланинг ечимини топиш кўплаб касалликларнинг олдини олдини олиш ва самарали даволаш усулларини ишлаб чиқиш чоратадбирларини ечимини топишга ҳизмат қилади. Бундан ташқари организмнинг турли экстремал шароитларда физиологик ҳолатнинг стабил ушлаб туришга ҳизмат қилади [4; 5; 6].
Олиб борилган сўнги илмий изланишлар гипоксия ва организмнинг гипоксия шароитига адаптация жараёнида бир қанча ҳужайравий ва субҳужайравий омилларнинг иштирок этиши муҳим эканлигини исботлади [7; 8; 9; 10].
Адабиётлар тахлили ва олиб борилган илмий изланишлар гипоксия шароитида ҳужайравий метоболик жараёнларини бошқарилишида митохондриялар функцияси, айниқса митохондрия структурасида иштирок этувчи оқсил табиатли суббирликларининг (МитоК+/АТФ-канали; МРТР ) ўрни муҳим эканлиги, ушбу суббирликлар ишлаш механизми ҳужайра ва ҳужайра тақдирини белгиловчи калит вазифасини ўташи, ҳамда гипоксия ва ишемик холатларда ушбу суббирликлар дисфункциясини фармакологик агентлар таъсири бошқариш мумкин эканлигини кўрсатди [11].
Тадқиқотнинг мақсади: гетасан полифенолининг гипоксияга қарши самарадорлигини гемик гипоксия моделлари асосида тадқиқ қилиш;
ТАДКИҚОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ.
Тажрибалар тана вазни 18-22 гр бўлган эркак оқ сичқонларда олиб борилди. Гипоксиянинг ушбу туридаги экспериментал тадқиқотларда (NaNО2) дан фойдаланилади. Тажрибаларда (NaNО2) нинг икки тур дозаси: 150 мг/кг (ўлим дозаси) ва 200 мг/кг (абсалют ўлим дозаси) қўлланилди.
Тажриба ҳайвонлари тўрт гуруҳга ажратилди׃ I – гуруҳ назорат (гипоксия+физиологик эритма), II- гуруҳ тажриба (гипоксия+мексидол (прототип), III- гуруҳ тажриба (гипоксия+кверцетин (анолог)), IV-гуруҳ тажриба тадқиқот гуруҳи (гипоксия+полифенол). Ҳар бир гуруҳдаги ҳавонлар сони 10 тани ташкил қилади.
Тажрибаларда I – гуруҳ назорат гуруҳи ҳайвонларига физиологик эритма, II, III ва IV-гуруҳ тажриба ва тажриба гуруҳлари лаборатория ҳайвонларига мексидол ва кверцетиндан 50 мг/кг миқдорда (5% 0,2 мл дис. сув) эритилган эритмасидан ҳайвонларнинг қорин бўшлиғи тери ости соҳасига, тажриба бошланишидан 45 дақиқа олдин юборилди. Белгиланган муддат ўтгандан сўнг барча гуруҳ ҳайвонлари қорин бўшлиғи тери ости соҳасига ( NaNО2) эритмасининг бергиланган миқдори юборилди. Бунда ҳам биологик фаол модданинг антигипоксик таъсири юқорида келтирилган кўрсаткичларни ҳисобга олган ҳолда аниқланади.
ТАХЛИЛЛАР ВА НАТИЖАЛАР.
Биз экспериментал тажрибаларда гетасан полифеноли антигипоксик фаолликларини гемик гипоксия модели асосида ўргандик. Моддаларнинг антигипоксик фаоллиги гипоксия шароитида барча гуруҳ ҳайвонлардаги физиологик критерийлар: нафас олиш давомийлиги, организмнинг эмоционал ҳолатлари, ҳайвонларнинг яшаш даври ва яшаш давомийлигининг ортиши, тадқиқот моддасининг антигипоксик кўрсаткичларини таҳлил қилиш орқали баҳоланди. Экспериментал тажрибаларда (NaNO2) тузларининг икки турдаги 150 мг/кг ҳамда 250 мг/кг дозаларидан фойдаландик [13,14,15].
Дастлабки тадқиқотлар гетасан полифенолининг гипоксияга қарши фаоллигини аниқлаш мақсадида олиб борилди. Бунинг учун гетасаннинг оптимал (25 мг/кг; 50мг/кг ҳамда 100 мг/кг) дозалари танлаб олинди. Тажрибалар гетасан таъсирида бу кўрсаткичлар 46,3±2,16 минутларни ташкил қилди. Бунда ҳайвонларнинг яшовчанлик кўрсаткичи назорат гуруҳи ҳайвонларига нисбатан гетасан таъсирида 20,3 минутга ошди. Тажрибаларда гетасаннинг антигипоксик фаоллиги 76,7% ни ташкил қилди. Тажрибада қўлланилган ҳайвонларнинг яшаб қолиш коэффициенти 15% (30 бош) ни ташкил қилди0
A
Р1**
P2
P1
Р1**
t=13.8
t=4.2
t=5.0 t=6.4
Хайвонларнинг яшаш даври, минут назоратга нисбатини; Р2 – эуфорбиннинг кверцетин ва «Мексидолга» нисбатини билдиради. P<0.05; **P<0.01;***P<0.001; n=5).0
БP1<0.001
Р2
Р1
Р2**
46.3
30.4 36.2
антигипоксик фаоллик, % назоратга нисбатини; Р2 – эуфорбиннинг кверцетин ва «Мексидолга» нисбатини билдиради. P<0.05; **P<0.01;***P<0.001; n=5).
ХУЛОСАЛАР
Тажрибаларда гемик гипоксия моделида ҳам юқори антгипоксик самарадорликни намоён қилди. Гетасан NaNO2 организмга токсик таъсирини ингибирлади. Улар гемик NaNO2 нинг 150 мг/кг ҳамда 250 мг/кг таъсирида шакллантирилган гипоксиянинг (ўрта оғир ва оғир) шаклларида антигипоксик фаоллигини сақлаб қолди. Бундан ташқари экспериментал гемик гипоксия моделида гетасан полифенолларининг антигипоксик фаоллиги фармакологик агентлар «Мексидол» ҳамда кверцетинга нисбатан самарали эканлиги аниқланди.
Бу борада олиб борилган илмий изланишлар БФМ ларнинг фармакологик таъсир механизмларини кенг қамровли тушунишда фундаментал аҳамиятга эга бўлиш билан бир қаторда, улар асосида антигипоксант янги доривор воситаларни яратишга асос бўлади ва истиқболли натижаларга олиб келади.
Тажрибаларда гетасан полифеноллари нормобарик гипоксия моделида назорат гуруҳига нисбатан ҳайвонлар яшаш давомийлиги кўрсаткичини гетасан таъсирида 20,3 минутга ошди. Тажрибаларда гетасаннинг антигипоксик фаоллиги 76,7% ни ташкил қилди. Тажрибада қўлланилган ҳайвонларнинг яшаб қолиш коэффициенти 15% (30 бош) ни ташкил қилди моён қилди.
Олинган натижалар гетасан полифеноли таъсирида сичқонларнинг яшаш давомийлиги ва яшовчанлик кўрсаткичининг узайиши назорат гуруҳга нисбатан ошиганлиги унинг антигипоксант хоссага эга бўлган БФМ эканлигини билдиради.
Адабиётлар.
1. Karpov A.A., Uspenskaya Y.K., Minasian S.M., et al. / The effect of bone marrow- and adipose tissue-derived mesenchymal stem cell transplantation on myocardial remodelling in the rat model of ischaemic heart failure //– Int. J. Exp. Pathol., – 2013, – V.94, – № 3, –P. 169-77.
2. Литвицкий П.Ф. /Патофизиология//– Москва. ГЕОТАР, – 2003. – Т. 1. – C.752 .
3. Di Stasi L.L., Cabestrero R., McCamy M.B. et al./ Intersaccadic drift velocity is sensitive to short-term hypobaric hypoxia //– Eur. J. Neurosci. – 2014. –
4. Новиков В.Е., Левченкова О.С. /Фармакология гипоксии// – Смоленск:
СГМА, – 2013. –C.130.
5. Дикманов В. В., Новиков В. Е., Марышева В. В. /Влияние антигипоксантов тиазолиндольного ряда на функциональное состояние ЦНС животных //– Вест. СГМА. – 2012. – Т. 11, – № 3. – С. 44-48.
6. Дикманов В. В., Новиков В. Е., Марышева В. В., Шабанов П. Д. /Антигипоксические свойства производных тиазолоиндола //– Обз. по клин. фармакол. и лек. терапии. — 2011. — Т. 9, – № 3. — С. 60–64.
7. Qingdong Ke and Max Costa Hypoxia-Inducible Factor -1 //– Molecular pharmacology . –2006. – V.70, – №5. – P. 1469-1480.
8. Колесник И. М., Покровский М. В., Гудырев О. С. и др./Дистантное и фармакологическое прекондиционирование — новые возможности стимуляции неоваскулогенеза // –Кубанский научный медицинский вестник. — 2011. — № 6. — С. 56–58.
9. Кравченко Л.В., Морозов С.В., Авреньева Л.И. и др. /Оценка антиоксидантной и антитоксический эффективности природного флавоноида дигидрокверцетина //– Токсикол. вестник. – 2005. – №1. – С. 14–20.
10. Лукьянова Л. Д. /Современные проблемы адаптации к гипоксии. Сигнальные механизмы и их роль в системной регуляции //– Пат. физиол. и эксперим. терапия. — 2010. — № 1. — С. 3–19.
11. Шабанов П.Д., Зарубина И.В., Новиков В.Е., Цыган В.Н. /Метаболические корректоры гипоксии //– ред. А.Б. Белевитин. – Спб.: Информ-Навигатор, – 2010. –C. 912.
12. Малкова Я. Г., Кальченко Г. Использование различных моделей гипоксии в экспериментальной фармакологии // Молодой ученый. — 2010. — №3. — С. 318-319.
13. Воронина Т.А. /Мексидол: основные нейропсихотропные
эффекты и механизм действия // Фарматека. – 2009. – №6. – С. 35-38.
14.Гоженко А.И. /Почечный клиренс нитратов при однократном введении нитрата натрия белым крысам //–Медицина труда и промышленная экология. – 2005. – №2. – С.42-5.
.15. Джиоев И.Г., Козаева Э.Г./ Морфологические и функциональные изменения почек в условиях хронической нитритно-нитратной интоксикации //– Вестники МАНЭБ. – 2006. – T.11, – №7. – С.39-41.
Metin PDF'den otomatik olarak çıkarılmıştır ve hatalar içerebilir.