ТАДҚИҚ УСУЛЛАРИ
А.К..Қутбеддинов профессор НДПИ
Мақолада уран саноати таъсири ҳудудларидаги табий сувлар радиацион кўрсатгичларнинг ядро-физик тадқиқ усуллари орқали аниқлаш ва илмий асослаш муҳим аҳамиятга эга эканлиги кўрсатилган.
Тяанч сўзлар: табиий фанлар, радионуклидлар хусусияти, сув, тупроқ, ўсимликб эксприментал тадқиқотлар, радиоактив мувозанат, алфаэксрометрик усул.
В данной статье указано ванное значение определения и научного обоснования радиационных показателей естественных вод регионов воздействия урановой промышленности ядерно-физическими методами.
Ключевые слова: Естественные наука, свойство радионуклидов, вода, почва, растения, экспериментальной исследования, радиоактивное равновесие, альфа-спектрометрический метод.
This article indicates the importance of determining and scientifically substantiating the radiation indicators of natural waters in regions impacted by the uranium industry using nuclear physical methods.
Key words: Natural science, properties of radionuclides, water, soil, plants, experimental research, radioactive equilibrium, alpha spectrometric method.
Инсониятнинг табиатга техноген таъсири кучая борган сари табиий мувозанатнинг бузилиши оқибатида уларнинг яшаш тарзи, соғлиги, ижтимоий муҳитга бўлган акс таъсири тобора жиддий тус олмоқда. Жаҳоншумул муаммоларнинг шундай бир гуруҳлари мавжудки, уларнинг у ёки бу даражада ҳал қилинишининг ўзиёқ бутун сайёрамиздаги ижтимоий ҳаётнинг келажак даврларидаги аниқ манзараларини тасаввур қилиш учун имкон беради. Улардан бири „Инсон - табиат“ муносабатлари сирасига кирадиган, хусусан, хом ашё ресурсларини тежаш, энергия танқислигини бартараф этиш, аҳолини озиқ-овқат ва ичимлик суви билан таъминлаш ва табиатни муҳофаза қилишдир. Марказий Осиё минтақасининг табиати ва ҳаттоки ижтимоий муҳити қадимдан табиат томонидан инъом этилган сув заҳираларидан қай даражада самарали фойдаланишга қўпроқ боғлиқ бўлиб келганлиги ҳеч кимга сир эмас. Aммо инсониятнинг бу борадаги эҳтиёжлари ва мавжуд бўлган заҳиралар ўртасидаги мутаносиблик аллақачон долзарб муаммо даражасига етганлигини ҳам унутиб бўлмайди.[1-4]
Табиий сувлар радиацион кўрсаткичларини ядро-физик тадқиқ қилиш усуллари асосида қуйидаги илмий янгиликларга эришдик:
- кон-металлургия саноатини таъсири ҳудудидаги табиий сувлар таркибидаги кимёвий элементлар миқдорлари илк бор аниқланди;
- аналитик ва радиометрик таҳлил усулларидан фойдаланиб конметаллургия саноатини таъсири ҳудудидаги табиий сувлар таркибидаги радионуклидлар миқдорларини аниқлаш имкониятлари топилди;
- - табиий сувлар радиацион кўрсаткичлари аниқлашнинг экспериментал ва назарий илмий асослари ишлаб чиқилди.
Навоий вилояти Ўзбекистонда асосан чўл ҳудудда жойлашган бўлиб, конметаллургия саноатининг асосий иш жараёни сув билан боғлиқ. Ҳар қандай саноат корхоналари каби кончилик саноатида ҳам ишлатилган саноат оқава сувлари саноат чиқиндилари омборларига ташалади. Ушбу саноат оқава сувларининг ер ости ва ер усти сувларига таъсирини аниқлаш доимо махсус лабораториялар кузатуви остида бўлади, саноат оқава сувларининг радиацион кўрсаткичлари белгиланган меъёр СанҚваМ бўйича назорат қилиниб борилади.
Саноат чиқиндилари омборлари атрофидаги кузатув қудуқларидан олинган сув намуналарининг таҳлил натижалари қуйидаги 1-жадвалда келтирилган.
1-жадвал
Саноат чиқиндилари омборлари атрофидаги кузатув қудуқларидан олинган сув намуналарининг таҳлил натижалари
Н
амуна
№
Ҳажмий солиштирма
фаоллик, Бк/л
Йиғинди ҳажмий
солиштирма фаоллик,
Бк/л
U-238
(12,5Бк
/л)
Ra-
(4.10-3
Бк/л)
Th-232
(4,9.103
Бк/л)
Po-210
(340
Бк/л)
α-
нурланиш
(0,2 Бк/л)
β-нурланиш
(2,0 Бк/л)
Ер усти сувлари
1 0,76 0,016 0,18 0,013 0,17 ± 0,07 0,50 ± 0,11
2 0,81 0,019 0,26 0,016 0,18 ± 0,09 0,57 ± 0,14
3 0,73 0,014 0,16 0,008 0,18 ± 0,08 0,54 ± 0,12
4 0,78 0,024 0,23 0,017 0,19 ± 0,07 0,53 ± 0,12
5 0,53 0,020 0,28 0,024 0,19 ± 0,10 0,47 ± 0,10
6 0,58 0,032 0,37 0,052 0,20 ± 0,10 0,32 ± 0,10
7 0,73 0,038 0,16 0,021 0,21 ± 0,11 0,45 ± 0,18
8 0,64 0,035 0,19 0,011 0,19 ± 0,12 0,55 ± 0,19
Ер ости сувлари
9 0,91 0,024 0,22 0,010 0,32 ± 0,12 2,61 ± 0,47
10 0,98 0,014 0,18 0,008 0,42 ± 0,15 3,68 ± 0,53
Олинган 1-жадвал натижаларидан кўринадики, йиғинди ∑α ва ∑β-фаоллик қийматлари ер усти сувлари 1, 2, 3, 4, 5, 6 намуналарида, ичимлик сувлари учун ўрнатилган меъёр даражасида - ∑α≤0,2 Бк/л ва ∑β≤2,0 Бк/л экан. Ер ости сувлари 7, 8,9,10 намуналарида ўрнатилган меъёр даражасидагидан катта ∑α-фаоллик қиймати топилган. Бу сув намуналарида ўтказилган таҳлиллардан радиофаол мувозанат коэффициенти-Крм бузилиши уран 234U/238U изотоплари нисбатига боғлиқ бўлиши мумкин. Чунки 234U изотопининг солиштирма фаоллиги – 2,3*108 Бк/л ни ташкил этади. Бу эса ўз навбатида сув намуналари таркибида 234U изотопи миқдорининг бироз ошиши радиофаол мувозанатнинг бузилишига ва бу бузилиш ∑α-фаоллик қийматининг ошишига олиб келишини исботлайди.
Табиий сувларининг изотоп таҳлилини ўтказишдан олдин уларни радиокимёвий тайёрлаш, сув намуналарда уран изотоплари - 234U, 235U, 238U концентрациясини бойитиш, халақит берувчи радионуклидлар ва темирни экстрацион ажратиш, электролитик усулда саноқ намунаси тайёрлаш керак бўлади. Уранни электролитик усулда чўктириш учун зангламас пўлатдан ясалган коррозияга чидамли подложка олинади. Ураннинг барча изотоплари -234U, 235U, 238U радиокимёвий тайёрлаш жараёнида ўзларини бир хил тутади, бир хил ажралади ва бир хилда чўкади.
Келтирилган 1 ва 2-расмлардан кўриниб турибдики, ер усти ва ер ости сув намуналарида солиштирма ∑α-фаолликнинг қиймати 234U изотопи концентрациясига боғлиқ экан. Сув намуналаридаги уран 234U/238U изотоплари ўртасидаги радиофаол мувозанат коэффициенти-Крм бузилиши уран 234U изотопи концентрациясига боғлиқ ҳолда сув намуналарининг солиштирма ∑α-фаоллик қийматини ҳам оширар экан.
1-расм. Ер усти сув намуналаридаги солиштирма ∑α-фаолликнинг 234U
2-расм. Ер ости сув намуналаридаги солиштирма ∑α-фаолликнинг 234U
1-расмда ер усти сувлари намуналаридаги уран 234U изотопи концентрацияси қиймати 45 мкг/гдан 50 мкг/гга ошганда 1-чизиқ, бу сув намуналарининг солиштирма ∑α-фаоллик қиймати пропорционал тарзда 0,12 Бк/лдан 0,18 Бк/лга ошган. Худди шундай 1-расмда ер усти сувлари намуналаридаги уран 234U изотопи концентрацияси қиймати 49 мкг/гдан 58 мкг/гга ошганда 2-чизиқ, бу сув намуналарининг солиштирма ∑α-фаоллик қиймати пропорционал тарзда 0,13 Бк/лдан 0,19 Бк/лга ошган.
3-расм. Ер усти ва ер ости сув намуналаридаги солиштирма йиғинди βфаоллик қийматининг 40К изотопи миқдорига боғлиқлик графиги
Келтирилган 3-расмда эса ер ости сувлари намуналаридаги уран 234U изотопи концентрацияси қиймати 50 мкг/гдан 90 мкг/гга ошганда 1-чизиқ, бу сув намуналарининг солиштирма ∑α-фаоллик қиймати пропорционал тарзда 0,18 Бк/лдан 0,32 Бк/лга ошган. Уран 234U изотопи концентрацияси қиймати 65 мкг/гдан 120 мкг/гга ошганда 2-чизиқ, бу сув намуналарининг солиштирма ∑αфаоллик қиймати пропорционал тарзда 0,19 Бк/лдан 0,34 Бк/лга ошган. 1 ва 2- расмлардан яна шу нарса кўринадики, ер ости сувлари намуналарида уран 234U изотопи концентрацияси ер усти сувлари намуналаридаги уран 234U изотопи концентрациясидан юқори экан.
Келтирилган 3-расмда, ер ости ва ер усти сувларида ∑β-фаолликнинг 40К ўртача концентрациясига боғлиқлик графиги келтирилган. Бундан кўринадики, сувдаги ∑β-фаоллик катталиги асосан 40К изотопининг солиштирма β-активлиги ҳисобига ошар экан. Бундан ташқари, сув намуналари таркибида 40К изотопи концентрацияси қанча кўп бўлса, намунанинг ∑β-фаоллиги шунча юқори бўларкан.
Юқорида олиб борилган тажрибаларнинг натижалари сифвтида шуни такидлаш мумкинки, уранни геотехнологик услубда кайта ишлаганда фойдали компонент ажратиб олингандан кейин жуда катта миқдорда саноат оқава сувлари ҳосил бўлади. Саноат чиқиндилари сақланувчи омборларга ташланувчи бу саноат оқава сувлари таркибида кўплаб кимёвий ва радиацион ифлослантирувчи компонентлар мавжудлиги исботланди.
АДАБИЁТЛАР
1. Аллаберганова Г.М., Туробжонов С.М., Музафаров А.М. Методика предварительной оценки природных вод на радиоактивность ураноносного региона //Горный вестник Узбекистана №3. (78) – Навои. 2019. – С. 106-108. (05.00.00; №7).
2. Аллаберганова Г.М., Музафаров А.М. Мониторинг и оценка мощности эффективной дозы в техногенных объектах урановых производств //Горный вестник Узбекистана №2. – Навои. 2019. – С. 105-107. (05.00.00; №7).
3. Allaberganova G.M., Turobjonov S.M., Muzafarov A.M., Jurakulov A.R., Urunov I.A., AbdiraxmonovU.Sh. Method for Сonducting of Uranium Isotopic Analysis in Various Natural Waters of Uranium-Bearing Regions of Uzbekistan International Journal of Academic Multifisciplinary Research (IJAMR). Vol. 3 Issue: 10 October 2019. – Washington DC, USA. – P. 52-55.
4. Холов Д.М., Музафаров А.М., Аллаберганова Г.М. Радиоизотопный и химический анализ природных вод Кызылкумского региона Узбекистана. III Международный научный форум «Ядерная наука и технологии» посвященный 30 летию независимости Республики Казахстан. 20-24 сентября 2021г. Алматы. Республика Казахстан. Стр.225
5. Allabergenova, G. M., Turоbjonov, S. M., Kgolov, D. M., Soliev, T. I., Muzafarov, A. M., & Kurbanov, B. I. (2019, September). Methods of assessment of radiation factors of uranium production and their anthropogenic impact on the ecosystem. In Modern problems of nuclear physics and nuclear technologies: the Ninth International conference (pp. 24-27).
6. Qutbedinov, A., & Mavlonova, Y. (2023). USE OF INNOVATIVE
METHODS IN TEACHING TECHNOLOGICAL EDUCATION. Science and
innovation, 2(B3), 530-532.
7. Kutbedinov АК, К. А. (2020). The Main Factors Influencing The Development Of Logical Thinking Skills Of Students In Physics Lessons. Solid State Technology, 63(6), 13903-13909.
8. Kutbeddinov, A. K. (2023). GENERALIZATION OF URANIUM
RADIO FEATURES IN TEACHING NATURAL SCIENCES. Молодые ученые,
1(15), 129-134.
9. Кутбединов, А. (1985). Разработка и применение ядерно-физических методов анализа подземных вод для выявления предвестников землетрясений.
10. Jalolov, T. S. (2023). TEACHING THE BASICS OF PYTHON
PROGRAMMING. International Multidisciplinary Journal for Research & Development, 10(11).
11. Jalolov, T. S. (2023). TEACHING THE BASICS OF PYTHON
PROGRAMMING. International Multidisciplinary Journal for Research & Development, 10(11).
Текст распознан автоматически из PDF и может содержать неточности.